Crkveno venčanje u Srbiji: Iskustva, troškovi i nedoumice

Za mnoge parove u Srbiji, crkveno venčanje predstavlja duboko emotivan i duhovni trenutak, zavet pred Bogom. Međutim, put do oltara često je isprepleten brojnim praktičnim pitanjima, neočekivanim troškovima i ponekad zbunjujućim crkvenim običajima. Na osnovu brojnih iskustava budućih mladenaca, mogu se izdvojiti ključni aspekti na koje treba obratiti pažnju prilikom planiranja ovog važnog koraka.

Početak priče: Predbračni ispit i zakazivanje

Prvi formalni korak ka crkvenom venčanju je predbračni ispit ili razgovor sa sveštenikom. Ovaj sastanak varira od parohije do parohije. U nekim crkvama, to je kratak razgovor tokom koga sveštenik upisuje osnovne podatke o mladencima, njihovim zanimanjima, roditeljima i kumovima. U drugim, može biti opširnija beseda o značaju braka i veri. Zanimljivo je da se u nekim slučajevima od kumova traže krštenice, dok drugi sveštenici veruju mladencima na reč. Ponekad se na ovom sastanku dešavaju i neobične situacije, poput sveštenika koji "peva" kako bi se, na neki način, uverio da mladenci nisu u krvnom srodstvu.

Termin za venčanje treba zakazati što je pre moguće, naročito ako je reč o popularnim crkvama u većim gradovima. Neki parovi su uspevali da rezervišu termin i devet meseci unapred, dok su drugi to činili nekoliko nedelja pre događaja. Ključno je proveriti dostupnost direktno u crkvi koja je izabrana za ceremoniju.

Pitanje koje muči mnoge: Koliko sve to košta?

Ovo je verovatno najkontroverznija tačka oko crkvenih venčanja. Ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik za usluge Srpske pravoslavne crkve. Troškovi se dramatično razlikuju zavisno od eparhije, parohije, pa čak i pojedinačnog sveštenika.

Na osnovu iskustava, mogu se izdvojiti neki uobičajeni troškovi:

• Taksa za venčanje (često nazivana "zakup crkve"): Ovo je iznos koji se plaća crkvi. Kreće se od simboličnih nekoliko stotina dinara u parohijskoj crkvi, pa do 5.000, 8.000 ili čak 10.000 dinara u popularnim crkvama u Beogradu ili drugim gradovima, naročito ako mladenci nisu članovi te parohije.
• Položaj svešteniku: Ovo je honorar za obavljeni obred. Iako Patrijaršija ističe da bi ovo trebalo da bude dobrovoljni prilog "koliko ko može", u praksi sveštenici često navode konkretne cifre. One mogu varirati od 3.000 do 10.000 dinara, a u nekim slučajevima i više. Česti su slučajevi gde sveštenik traži i posebnu naknadu za predbračni ispit, iako za njega zvanično ne bi trebalo da se naplaćuje.
• Hor: Angažovanje crkvenog hora nije obavezno, ali mnogi parovi ga biraju zbog lepote ceremonije. Cena hora može biti od 2.500 do 7.000 dinara ili više.
• Dodatni prilozi: U mnogim crkvama se očekuje da i kumovi, stari svat ili roditelji daju svoj prilog, bilo svešteniku, bilo crkvi. Ovi iznosi su često manji, ali znače dodatni trošak za ukućane.
• Pribor za venčanje: Mladenci moraju obezbediti četiri voskane sveće, platno za vezivanje ruku i pehar (času) za vino. Komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama (cena 4.000-5.000 dinara) ili pojedinačno jeftinije kod voskara. Ponekad se od mladenaca traži i da "otkupe" času nakon ceremonije.

Ukupni trošak crkvenog venčanja lako može dostići 10.000 do 25.000 dinara, a u pojedinim slučajevima i preko toga. Mnogi se žale na nedoslednost i "klizne" cene, gde sveštenik procenjuje iznos prema zanimanju mladenaca ili prosto traži onoliko koliko misli da može da dobije.

Manastiri kao alternativa?

Zbog visokih i nedoslednih cena u gradskim crkvama, neki parovi se odlučuju za venčanje u manastirima. Postoje informacije da se u nekim manastirima može platiti fiksna, niža taksa (npr. 750 ili 3.000 dinara), dobiti priznanica, a onda tu priznanicu predati svešteniku u izabranoj crkvi. Međutim, ova praksa nije univerzalna i zavisi od eparhije. Takođe, neki manastiri ne obavljaju venčanja uopšte, ili ih obavljaju samo za vernike svoje eparhije.

Organizacija same ceremonije: Šta vas čeka?

Sam obred venčanja traje između 20 i 45 minuta. Sveštenik vodi mladence kroz molitve, čitanje iz Svetog pisma, stavljanje venčanih kruna i obilazak oko analoja (stola). Međutim, iskustva su različita i u pogledu same ceremonije. Neki sveštenici detailno objašnjavaju svaki korak i vode mladence, dok drugi mogu biti užurbani, naročito ako ima više venčanja za redom.

Pojavljuju se i žalbe na određene delove obreda koji se nekim mladama čine zastarelim, poput čitanja stiha o ženi koja će "s mukama rađati decu" i biti pod vlašću muža. Takođe, postoji nedoumica oko toga ko nosi sveće - da li samo kumovi ili i mladenci, kao i ko ulazi u crkvu i sa kim.

Nakon ceremonije, mnogi mladenci žele da se slikaju u crkvi sa gostima. Međutim, neki sveštenici to ograničavaju zbog gužve ili sledećeg venčanja, što može izazvati nelagodu i razočaranje.

Mešoviti brakovi: Da li je moguće?

Česta je dilema parova gde je jedan od partnera druge hrišćanske veroispovesti (npr. katolik, evangelista). Prema pravilima i iskustvima, pravoslavna crkva može da venča parove mešovite vere, ali pod određenim uslovima. Najčešći uslov je da se ne-pravoslavni partner pomazuje (ako nije primio taj obred u svojoj crkvi) ili da potpiše izjavu da neće sprečavati drugog partnera u ispovedanju vere i da će deca biti krštena u pravoslavnoj crkvi. Za takve slučajeve često je potrebno i odobrenje nadležnog episkopa. Kumovi, međutim, uglavnom moraju biti pravoslavne veroispovesti.

Praktični saveti i zaključak

Planiranje crkvenog venčanja zahteva strpljenje, istraživanje i čvrstoću. Evo nekoliko saveta koji proizilaze iz iskustava:

1. Raspitajte se unapred: Obratite se svešteniku u mladoženjinoj parohijskoj crkvi. On je uglavnom dužan da vas venča. Pitajte direktno o svim mogućim troškovima (taksa, honorar, hor).
2. Budite spremni na pregovore: Ako vam se cena čini previsokom, ljudski razgovarajte sa sveštenikom o svojim mogućnostima. Mnogi iskreni sveštenici će to razumeti.
3. Tražite priznanicu: Uvek tražite potvrdu (priznanicu) za uplaćeni iznos, naročito ako se radi o taksi za crkvu.
4. Proverite u Patrijaršiji: Ako naiđete na očigledno bezobrazluk ili iznudivanje novca, možete se obratiti informativnoj službi Patrijaršije. Oni mogu dati savet i, u ekstremnim slučajevima, pokrenuti crkveni postupak.
5. Ne dozvolite da vam novčana pitanja pokvare dan: Iako su troškovi važni, zapamtite da je suština venčanja duhovni zavet i početak zajedničkog života. Fokusirajte se na tu lepotu.

Crkveno venčanje u Srbiji je složen fenomen gde se duhovnost susreće sa svakodnevnicom, a tradicija sa savremenim izazovima. Najbolji put je dobro se informisati, postaviti jasna očekivanja i ići ka oltaru sa čistom namerom i otvorenim srcem, spreman da se sa ljubavlju i strpljenjem nosite sa svim iznenađenjima koja put donese.