Šta čitaju strastveni ljubitelji knjiga: vodič kroz lektire, klasike, omiljene pisce i tajne izbora knjige

Uvod: razgovori koji otkrivaju dušu svakog čitaoca

Koliko puta ste se zapitali da li neko drugi gaji istu strast prema omiljenom piscu kao vi? Da li se i vama dešava da vas knjiga koju ste mnogo očekivali razočara, ili da neku čitate iznova i iznova? Jedna neformalna, ali izuzetno bogata razmena anonimnih ljubitelja literature pokazala je da su pitanja o čitanju nepresušni izvor inspiracije, nostalgije i otkrića. U nastavku vam donosimo pregled najzanimljivijih tema, razmišljanja i zapažanja, bez navođenja ijednog ličnog imena, jer je važno samo jedno - nepresušna ljubav prema pisanoj reči.

Omiljeni pisac: od Andrića do Šekspira

Kada govorimo o omiljenom piscu, čuje se simfonija različitih glasova. Za jedne je to Ivo Andrić, za druge Crnjanski, Šekspir, Dostojevski, Tolkin, Kami, Hese, Orvel, Haksli, Selimović ili, od savremenijih, Garsija Markes. Mnogi pominju Nušića, Dena Simonsa, Žila Verna i Rodžera Zelažnija, ali i Boru Stankovića, Aleksu Šantića. Stranci se dive Umbertu Eku i Justejnu Gorderu. Nije iznenađenje što se jedno ime ponavlja kao mantrala: uvek Šekspir - uvek, uvek, uvek. Ipak, postoji i posebna toplina prema domaćoj književnosti: M. Crnjanski, Ivo Andrić i Borislav Pekić su tu nedodirljivi.

Knjiga koja je ostavila najveći utisak u pubertetu

Mladost je period kada nas knjige oblikuju. Knjiga koja je na vas ostavila najveći utisak u pubertetu često bude ona koja prodrmusne temelje. Među odgovorima se izdvaja „Mi djeca sa kolodvora Zoo“ - potresna ispovest zbog koje su čitaoci gubili san danima. Prikazane fotografije na sredini knjige i danas izazivaju jezu. Tu je i „Mali princ“, univerzalna parabola o ljubavi i odgovornosti. Neki ističu serijal „Grička vještica“, a neki Nušićevu autobiografiju - delo koje se doživljava kao duhovit i topao vremeplov.

Ne zaboravlja se ni „Ana Karenjina“ (iako je mnogima bila preobimna), „Prozak nacija“, „Beleške jedne Ane“, „Dnevnik Ane Frank“. Zanimljivo je i delo o ljubavi između zrele žene i blago retardiranog mladića - njegov naslov je izbledeo iz sećanja, ali osećaj zbunjenosti i neverice ostao je urezan. U ranoj mladosti neko je pročitao Danteovu „Božanstvenu komediju“ i nosio je u sebi kao prvu iskru stvaralaštva.

Da li ste voleli da čitate lektire u školi?

Pitanje da li ste voleli da čitate lektire u školi izaziva lavinu komentara. Postoji jasna podela: jedni su ih gutali i uživali, drugi su ih mrzeli iz dubine duše. Neki su već u osnovnoj školi čitali ozbiljne naslove, pa su im školske lektire delovale kao sitnež. Ima i onih koji su u sedmom razredu pročitali stotinak knjiga za dušu, a nijednu lektiru. Oni koji su obožavali program iz književnosti u srednjoj - sve su čitali; ipak, „Ana Karenjina“ ih nije impresionirala ni posle tri čitanja.

Neki ne vole kada ih neko tera da čitaju, pa su im lektire bile mučenje. „Robinzon Kruso“ je najomraženiji, tu knjigu ni dan danas ne mogu očima da vide. Drugi su se mučili sa „Lelejskom gorom“ M. Lalića, dok im se „Ljudi govore“ R. Petrovića dopala. „Čekajući Godoa“ je knjiga otvorena i brzo zatvorena. No, ima i onih kojima je „Proces“ od Kafke bio najbolja lektira. Bilo je i suza nad „Rat i mir“, a „Ana Karenjina“ i „Koreni“ opisani su kao remek-dela. „Prokleta avlija“ i „Seobe“ izazvale su podeljena mišljenja; neki su uspeli da pročitaju samo dve lektire, a jedan od omiljenih izbora bila je „Kad su cvetale tikve“.

Upečatljive su i „Antigona“, „Stranac“, „Derviš i smrt“, „Zločin i kazna“, „Čiča Gorio“, „Evgenije Onjegin“. Neki su žalili što Hese, Markes, Orvel nisu ušli u program. „Tihi Don“ je bio pakleno obiman, a profesorka je zahtevala poznavanje detalja - poput boje haljine na 276. strani, što je čitaoce udaljilo od suštine. „Hazarski rečnik“ je mnogima ostao nerazumljiv u školskim danima, dok su kasnije otkrili njegovu dubinu.

Kako birate knjige koje čitate?

Odgovori na pitanje kako birate knjige koje čitate ili planirate da čitate oslikavaju različite pristupe. Neki se uzdaju isključivo u sadržaj na poleđini, drugi u preporuke proverenih poznavalaca. Ima i onih koje privuku lepe korice - ali se kasnije pokaže da to nije dovoljno. Ulazak u knjižaru bez prethodnog plana znači vođenje žanrom i sadržajem. Neki prate pisce čija su ih dela već osvojila. Važno je pročitati prvu stranu; nasumično otvoreno mesto u knjizi pomaže da se oseti stil.

Najintimniji odgovor je „intuitivno“ - kao i sve u životu. Ima i onih koji knjigu biraju prema tematici koja ih trenutno zaokuplja, pa onda pretražuju internet dok ne pronađu onu koja deluje zanimljivo. U svakom slučaju, njuška zaljubljenika u literaturu se ne da prevariti.

Knjiga od koje ste dosta očekivali a koja vas je razočarala

Nijedan čitalac ne može da izbegne razočarenje. Knjiga od koje ste dosta očekivali a koja vas je razočarala najčešće je Justejn Gorderov „Sofijin svet“ - mnogi su odustali već posle stotinu stranica, tvrdeći da ih način pisanja odbija. „Seobe“ su se pokazale kao tvrd orah - mnoge su ubile u pojam, iako ima i onih koji ih vole. „Ime ruže“ od Umberta Eka izazvalo je slične reakcije: prepuno podataka, zahtevno, teško probodno. „Tvrđava“ Selimovića, „Pazi šta želiš“ (koju su svi hvalili, a ispostavila se kao sladunjav i predvidljiv roman), „Novi početak“ Tonija Parsona - knjiga koju su neki čitaoci zaboravili da su pročitali do kraja - sve su to dela koja su obećavala, a nisu ispunila očekivanja. Jedno od najoštrijih zapažanja odnosilo se na Stendalov „Parmski kartuzijanski manastir“: previše sentimentalnosti, strast ostaje na površini, bez hrabrosti da zakorači dalje. Ipak, mnogi pažljivo biraju knjige, pa su razočaranja retka.

Sajam knjiga, kućne biblioteke i savremeno čitanje

Pitanje da li ćete ići na sajam knjiga otkriva prave male rituale. Za neke je to svake godine obavezna tradicija - idu sa dečkom u funkciji nosača i kupe bar petnaest knjiga. Drugi zaziru od gužve, ali ipak planiraju posetu. Ima i onih koji su na sajmu doživeli neprijatnost (padanje u nesvest zbog zagušljivog autobusa), pa se pribojavaju, ali ljubav prema knjigama je jača. Spiskovi za kupovinu već postoje i uvećavaće se.

Kad je reč o ličnoj biblioteci, većina čitalaca priznaje da voli da poseduje knjige. Neki su strasni sakupljači; drugi ih uzimaju iz biblioteke ili pozajmljuju. Imati svoj primerak znači imati mali svet na dohvat ruke. Elektronske knjige polako osvajaju prostor, ali miris papira i dalje je neprevaziđen.

Omiljeni domaći dečji pisac i najbolji pesnik

Kod nas je omiljeni domaći dečji pisac gotovo jednoglasno - Branko Ćopić i Gradimir Stojković. „Orlovi rano lete“ i „Magareće godine“ su besmrtni. Pominju se i Duško Radović, Ršumović, Duško Trifunović. Kada pređemo na poeziju, omiljeni domaći pesnik postaje predmet tihe obožavanosti. Mika Antić je najčešći odgovor - „jer je genije“, „pesnik koji nas najbolje razume“. Tu su još i Aleksa Šantić, Desanka Maksimović, Milan Rakić, Jovan Dučić, Branko Miljković. Njihovi stihovi decenijama pronalaze put do čitalačkog srca.

Najpatetičnija priča i najlepša ljubavna priča

Kada se potraži najpatetičnija priča iz književnosti, odgovori su raznoliki. „Hiljadu čudesnih sunaca“ Haleda Hoseinija izazvala je podelu: za neke je to potresno delo, za druge patetično. „Tri metra iznad neba“ i „Želim te“ opisani su kao očajni u knjiškoj formi, dok su filmovi bili podnošljiviji.

Sa druge strane, najlepša ljubavna priča iz nekog romana skoro uvek uključuje klasike britanske književnosti: „Orkanski visovi“ (divlja, destruktivna ljubav Hitklifa i Ketrin), „Džejn Ejr“ (strpljenje, blagost i povratak vere), „Gordost i predrasude“ (Elizabet i Darsi - duhovitost, ponos i zrela ljubav). Ne zaboravljaju se ni „Prohujalo sa vihorom“, „Paviljon žena“ Perl Bak, „Duh“ Danijele Stil, „Step“ iz „Tri metra iznad neba“.

Omiljeni književni žanr i srpska književnost izvan lektire

Omiljeni književni žanr je raznolik: epska fantastika („Gospodar prstenova“), istorijska fikcija (romani potkrepljeni istorijskim činjenicama, poput „Crveni sari“ Havijera Mora), istorijski romani, trilogije o porodicama, psihološki triliri, a neki priznaju da im je čik lit (čik lit literatura) guilty pleasure - laka zabava koja im najviše prija posle napornog dana. Ima i onih koji čitaju sve, osim naučne fantastike.

Šta su čitale iz srpske književnosti a da nije obavezna lektira? Odgovori su prava riznica: „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića, romani Gorana Petrovića, Basare, Dragoslava Mihajlovića, Gordane Ćirjanić, Mir Jam (neprikosnoveni šarm patrijarhalnih priča), Borislava Pekića, Milorada Pavića, Slobodana Selenića. Pominju se i Momo Kapor, Mihailo Lalić, Dobrilo Nenadić, Danko Popović („Knjiga o Milutinu“), Stevan Jakovljević („Srpska trilogija“). Od ženskih glasova izdvajaju se Nada Marinković, Gordana Kuić, Isidora Sekulić. Savremeni autori poput Davida Albaharija, Srđana Valjarevića, Vladimira Tasića i Svetlane Velmar Janković takođe su našli put do čitalaca.

Da li ste ikada razmišljali da napišete roman?

San o sopstvenom romanu tinja kod mnogih. Da li ste ikada razmišljali da napišete roman? Odgovori variraju od „talentovana sam za pisanje i imam mnogo ideja, ali nikad dovoljno vremena“ do „jesam, čak sam napisala nekoliko poglavlja, ali je sve završilo u kanti kad sam bila ljuta“. Neki su počeli pa zastali, verujući da će se jednog dana vratiti pisanju kad se dovoljno načitaju. Drugi iskreno kažu: „apsolutni sam antitalenat“, ali se dive ljudima koji taj dar imaju. Postoji i predivna želja: ako ikada neko od ovih anonimnih sagovornika objavi knjigu, u posveti će stajati „za devojke sa ana rs“.

Šarm književnih junaka i psihološki portreti

Zamišljati kako bi izgledao susret sa književnim likom uzbudljiva je igra. Na šarm kog junaka ili junakinje biste pali? Vronski iz „Ane Karenjine“ je oličenje fatalne privlačnosti, ali za porodični život ipak se bira Levin ili Darsi. Hitklif mami svojom mračnom strašću, ali bi svakodnevica s njim bila naporna. Raskoljnikov, knez Miškin, Edmond Dantes - svako od njih budi drugačiju vrstu zaljubljenosti. Neki priznaju da su ih privlačili junaci iz romana Harolda Robinsa - antiheroji ulice, opasni i karizmatični. Zanimljivo, najčešće se pominje da su se čitateljke figurativno zaljubljivale u likove još dok su bile devojčice, i ta osećanja ostaju zauvek.

Kada je reč o književnom liku u čijem ste psihološkom portretu prepoznale sebe, odgovori su duboko lični. Koštana iz Stankovićevog dela, Marija Bolkonska iz „Rata i mira“, Ema iz Ostinovog romana, Tatjana iz Onjegina - svaka od njih nosi crte u kojima su se čitateljke ogledale: čežnja, maštanje, bunt, želja za ljubavlju, osećaj izdvojenosti.

Čitanje klasika, popularna psihologija i audio knjige

Na pitanje da li čitate klasike, malo teže i ozbiljnije knjige ili se radije opredeljujete za čik lit literaturu, većina odgovara da zavisi od raspoloženja. Kad su umorni ili žele odmor od učenja, prija im lagana literatura; za ozbiljne teme i emotivno-umne izazove potrebni su laboratorijski uslovi. Pojedinci ističu da su upravo teške knjige ostavile najdublji trag, dok im lake knjige brzo izblede iz sećanja. Interesantno je da psihološka literatura privlači one koji studiraju psihologiju, ali i one koji traže odgovore na životna pitanja. The Secret i slične psihološko-motivacione knjige dele mišljenja: neko ih smatra korisnim, drugi ih odbacuju jer „prodaju toplu vodu“. Knjige Viktora Frankla, Robina Šarme ili normativno-duhovna štiva imaju svoju vernu publiku.

Da li ste nekada slušali audio knjigu? Većina nije, i ne privlači ih. Ipak, mnogi pamte audio kasete s bajkama iz detinjstva - Zijah Sokolović je bio majstor pripovedanja. Neki su na fakultetu slušali obavezne audio sadržaje i bilo im je zanimljivo. Odlazak na put uz audio knjigu deluje primamljivo, ali pravi čitaoci više vole miris papira i tišinu.

Obeleživači, evidencija pročitanog i broj knjiga godišnje

Koliko smo zaista posvećeni čitanju otkrivamo u malim ritualima. Da li više volite da koristite bookmarkere ili bilo kakvo parče papira? Ljubav prema obeleživačima je iznenađujuće jaka - obavezan suvenir s putovanja, magnetni, kartonski, ručno rađeni. Knjige se poštuju; magareće uši su neoprostiv greh. Većina beleži pročitano, neki i citate, a da li vodite evidenciju pročitanih knjiga? - da, neko je sakupio i preko 600 naslova, drugi su zbog fakulteta morali da pamte hiljade stranica. Ipak, najvažnije je samo čitanje: prosek je između 20 i 50 knjiga godišnje, mada ima i onih koji progutaju preko 60.

Drame, najbolji pisci svih vremena i omiljeni citati

Kada je reč o najboljoj drami, nezaobilazni su Glembajevi Miroslava Krleže, Čekajući Godoa Samjuela Beketa, Hamlet, Magbet, Višnjik Čehova, Sumnjivo lice i Gospođa ministarka Nušića. Sofoklov „Car Edip“, Euripidova „Medeja“, „Život je san“ Kalderona - sva ta dela i danas drže scenu i čitaoce.

Na izazovno pitanje koga smatrate najboljim piscem svih vremena, odgovori se slažu u simfoniju: Dostojevski (najčešće), Tolstoj, Andrić, Markes, Šekspir, Kafkа, Umberto Eko. Od domaćih, Meša Selimović i Ivo Andrić su neprikosnoveni.

Omiljeni citat je teško izabrati, ali evo nekih koji su se izdvojili: „Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe“ (Balašević), misao o ljudima koji se nikad ne menjaju, Kunderina misao o samoći, zatim reči Matije Bećkovića o iskustvu i mladosti: „Spas čovečanstva je u tome što se ljudi raduju bez iskustva i što u iskustvo ne veruju.“ Duhovite izjave, mudre pouke i poetske slike obogaćuju svakodnevicu zaljubljenika u knjige.

Zaključak: čitanje je putovanje bez granica

Ovi anonimni odgovori potvrđuju da je svaka čitalačka duša jedinstvena, ali da sve dele istu strast. Omiljeni pisac, knjiga koja je ostavila najveći utisak u pubertetu, lektire u školi, čik lit literatura, klasici, domaći pesnici, sajam knjiga, biblioteka - sve to čini bogatu mapu čitateljskog iskustva. Dok listamo stranice, uranjamo u svetove, prepoznajemo sebe i druge, gradimo sopstveni univerzum. Bilo da čitamo da bismo pobegli od stvarnosti, da bismo je bolje razumeli ili jednostavno da bismo uživali, knjige ostaju naši najverniji saputnici. A vi, koja je to knjiga koju želite sledeću da pročitate?